nazad
english
naslovna opste onama linkovi kontakt

Преглед релевантног законодавства

По питању заштите јесетарских врста, у националном законодавству се примењују следећи закони и подзаконске одредбе:

 

Закон о заштити животне средине ("Сл. гласник РС", бр. 135/2004)

Уређује интегрални систем заштите животне средине и прописује мере, услове и инструменте за одрживо управљање, очување природне равнотеже, целовитости, разноврсности и квалитета природних вредности и услова за опстанак свих живих бића. Поједини чланови закона посебно се баве заштитом природе и биодиверзитета, чиме се подразумева и заштита јесетарских врста, као неизоставног члана ихтиофауне нашег подручја.

Чланом 26. прописане су мере очувања биосфере и заштита биодиверзитета. Тиме је обухваћена заштита организама, њихових заједница и станишта, очување природних процеса, природне равнотеже унутар екосистема, уз обезбеђивање одрживости.

Чланом 27. прописане су мере заштите и коришћења флоре и фауне. Контролише се уношење и гајење биљних и животињских врста страног порекла. Забрањено је узнемиравати, злостављати, озлеђивати и уништавати дивљу фауну и разарати њена станишта. Одређене врсте дивље флоре и фауне, њихови развојни облици и делови могу се сакупљати и стављати у промет на начин и под условима утврђеним у дозволи коју издаје Министарство, под претходно прибављеном мишљењу организације надлежне за заштиту природе. За коришћење и промет правно лице је дужно да плаћа накнаду.

Чланом 28. регулисан је промет угрожених и заштићених врста дивље флоре и фауне. Увоз, извоз и транзит врши се под одређеним условима прописаним на основу дозволе коју издаје надлежно Министарство, тако да није угрожен опстанак те врсте на подручју Републике.

Чланови 64. и 65. тичу се израде одређених програма и планова у циљу заштите (израда националног програма и акционих планова).

Закон прописује и казнене одредбе. Новчаним казнама, по Члану 116., кажњавају се привредни преступи за сакупљање, коришћење, стављање у промет (увоз, извоз, реекспорт) одређених врста, њихових развојних облика и делова без дозволе Министарства, односно супротно условима утврђеним у дозволи. Прекршаји за дела наведена у члановима 117. и 118. се кажњавају новчаном или затворском казном.

За писање пријава за ова дела надлежна је републичка инспекција за заштиту животне средине Министарства науке и заштите животне средине - Управа за заштиту животне средине.

Закон о рибарству ("Сл. гласник РС", бр. 35/94 и 38/94)

Прописује услове и начин гајења, заштите, лова, промета и коришћења риба. Иако није експлицитно споменута у овом закону, заштита јесетарских врста је подробније регулисана у подзаконским актима.

Правилник о начину, алатима и средствима којима се обавља риболов ("Сл. гласник РС", бр. 35/94 и 38/94)

Прописује начин обављања риболова, прибор, алат и средства којима се он обавља. Правилник у Члану 2. наводи да се привредни риболов, у шта спада и риболов моруна и осталих јесетарских врста, обавља мрежастим и удичарским алатом и прибором, осим следећим мрежастим прибором: обручом, кошаром, завесом или дрљачом, односно од удичарских прибора грабуљом. Овим чланом нису изостављени из употребе "пампурски струкови" који се користе за риболов моруна, што потврђује застарелост и неадекватност легислативе, пошто су ове одредбе тиме у супротности са принципима заштите и очувања јесетарских врста, како на националном тако и на међународном нивоу.

Наредба о установљавању ловостаја за поједине врсте риба на рибарском подручју или на деловима рибарског подручја и о забрани лова риба које немају прописану величину ("Сл. гласник РС", бр. 100/2003)

Установљава трајни ловостај за следеће врсте риба као природне реткости, и то:

1. потпуна забрана лова као природне реткости: сим (Acipenser nudiventris), паструга (Acipenser stellatus) и атлантска јесетра (Acipenser sturio);

2. ловостај, забрана лова у одређеном периоду: кечига (Acipenser ruthenus) од 1. априла до 31. маја, руска јесетра (Acipenser gueldenstaedtii) од 1. марта до 30. септембра и моруна (Huso huso) од 1. марта до 30. септембра.

Забрањен је привредни риболов свих врста риба у периоду од 1. априла до 31. маја, осим појединих врста толстолобика и бабушке.

Забрањује се лов следећих врста риба чија је дужина испод прописане мере: руска јесетра 150 цм, кечига 30 цм и моруна 250 цм.

Решење о одређивању рибарских подручја ("Сл. гласник РС", бр. 76/94, 11/96, 53/2000, 1/2002 и 6/2002)

Дефинише рибарска подручја. Подручје Дунава у оквиру кога је могуће наћи анадромне јесетарске врсте (моруна, паструга, руска јесетра) налази се у оквиру рибарског подручја "Дунав IV". Граница рибарског подручја полази низводно десном обалом, од 1075. километра реке до ушћа реке Тимок на 845. км, па управно на матицу реке до државне границе са Републиком Румунијом. Рибарско подручје "Дунав IV" користи се за привредни и спортски риболов.

У периоду од 1947. до 200. године "Дунав IV" је био додељен на газдовање Рибарском предузећу "Ђердап" из Кладова, да би од 2001. године ово подручје на газдовање добило Јавно предузеће "Србијашуме".

Уредба о стављању под контролу коришћења и промета дивље флоре и фауне ("Сл. гласник РС", бр. 31/05)

Ова Уредба одређује заштићене дивље врсте флоре, фауне и гљива чије се сакупљање из природних станишта, коришћење, узгајање и промет ставља под контролу и одређује висина накнаде за њихово коришћење. На списку врста које су заштићене овим прописом налази се моруна. Уредба контролише прелов (прекомерни излов) и промет прописивањем дозвољених количина (квота) и правила излова, издавањем дозвола за сакупљање из природе под одређеним условима и у одређеним периодима.

Члан 11. наводи да се сакупљање заштићене врсте риба (у овом случају моруна) може вршити само у периоду од 1. јуна текуће до 31. марта наредне године.

Члан 12. Уредбе наводи да је забрањено сакупљати, користити и стављати у промет јединке мужјака моруне чија је дужина 180 цм, а женке чија је дужина мања од 210 цм.

Ова Уредба има и своје казнене одредбе, формулисане члановима 21. и 23.

Уредба о заштити природних реткости ("Сл. гласник РС", бр. 50/93 и 93/93)

Овом Уредбом одређују се дивље врсте биљака и животиња које се, ради очувања биолошке разноврсности, односно природног генофонда, као природне реткости од изузетног значаја, стављају под заштиту и одређује I степен њихове заштите. Заштитом I степена сматра се забрана коришћења, уништавања и предузимања других активности којима би се могле угрозити дивље врсте биљака и животиња заштићене као природне реткости и њихова станишта. На списку ове уредбе налазе се следећи представници јесетарских врста: руска јесетра, атлантска јесетра и паструга.

Ова Уредба такође има чланове који дефинишу казне услед непоштовања овог прописа.

Закон о потврђивању Конвенције о међународном промету угроженим врстама дивље флоре и фауне CITES ("Сл. гласник РС", бр. 11/2001)

Директно се рефлектује на обавезе наше земље као потписнице и чланице да прописане одредбе спроводи у оквиру своје јурисдикције (http://www.cites.org).

Конвенција о међународном промету угроженим врстама дивље фауне и флоре (CITES) регулише питање промета (увоз, извоз, транзит) угрожених врста дивље флоре и фауне и њихових развојних облика и делова, у које спадају и јесетарске врсте риба и производи од њих, пре свега кавијар. Ратификовањем ове Конвенције наша земља је преузела обавезу регулисања међународног промета кавијара, у складу са захтевима CITES.

Основни принципи Конвенције односе се на заштиту врста угрожених међународним прометом. Јесетарске врсте (Acipenseriformes) сврстане су у Додатке (Анексе, Апендиксе, спискове врста) I и II. Јесетарске врсте које су присутне на територији Србије се налазе на Додатку II. Додатак II обухвата све врсте којима може да запрети опасност од изумирања уколико се промет и коришћење тих врста не подвргне строгим прописима (http://www.cites.org/eng/prog/sturgeon.shtml).

Чланице CITES усагласиле су се да заштита јесетри подразумева и различите планове управљања и заштите који треба да се развијају и примењују, као и легислативу која треба да буде примењива. Такође су нагласиле да треба развијати регионалну сарадњу кроз споразуме, развијање система маркирања, аквакултуре и контроле незаконитог промета. Те мере су установљене у Резолуцији 12.7. (http://www.cites.org/eng/res/12/12-07R13.shtml).

У Резолуцији је, између осталог, наведена и потреба константног научног рада на истраживању и праћењу статуса популација јесетарских врста и рада на разумевању њихове генетичке структуре као базе за одрживо управљање њиховим популацијама. Резолуција такође прописује и универзални систем маркирања, промета и идентификације кавијара.

Резолуција 12.8. се посебно бави одрживим риболовом, мерама заштите јесетарских врста и обавезама чланица у том погледу (http://www.cites.org/eng/res/12/12-08R13.shtml).

Регионална стратегија заштите, одрживог коришћења и управљања популацијама јесетарских врста у Црноморском сливу и доњем току Дунава

Стратегија је проистекла из Споразума између управних органа рибарства и управних органа CITES из Републике Бугарске, Румуније, Србије и Црне Горе и Украјине у вези са Регионалном стратегијом за очување и одрживо управљање популацијама моруне северозападног Црног мора и доњег тока реке Дунав у складу са CITES. Наиме, ратификовањем CITES наша земља је преузела обавезу регулисања међународног промета јесетарских врста и њихових прерађевина, меса и кавијара, и складу са захтевима Конвенције. Резолуцијом 12.7. Конвенције (Сантјаго-Чиле 2002.), државе чланице су обавезане да склопе регионалне споразуме с циљем да се јесетарске врсте одрживо користе и да се са њиховим популацијама одговарајуће управља.

Стратегија дефинише стратешке циљеве и препоруке за њихову реализацију, развијање и унапређење планова рибарства и обавезу имплементације Стратегије од стране држава потписница овог споразума.

Стратешки циљеви се односе на:

1) познавање биолошких одлика, односно развој и примену стандардизованих процена свих постојећих јесетарских врста;

2) заштиту битних станишта;

3) стицање увида у генетичку структуру и правилно извођење вештачког мреста ради порибљавања и реинтродукције;

4) праћење риболовног оптерећења спрам потенцијала популација јесетарских врста;

5) развој система процене количина различитих јесетарских врста;

6) употпуњавање националног законодавства и обезбеђења механизама примене;

7) примену адаптивног управљања јесетарским фондом;

8) развој аквакултуре;

9) развој сарадње и промотивних програма у циљу заштите јесетарских врста;

10) укључивање социолошке и економске компоненте.

Национални акциони план управљања јесетарским врстама у риболовним водама Републике Србије

Акциони план је базиран на препорукама резолуције 12.7 CITES (Сантјаго, Чиле 2002), којом су се чланице Конвенције, међу којима је и наша земља, усагласиле да развијају Регионалну стратегију заштите и одрживог коришћења и управљања популацијама јесетарских врста на северозападном делу Црног мора и доњем току Дунава, а у сагласности са одредбама CITES (2003). Основни циљ је очување јесетарских врста и успостављање система одрживог коришћења и адекватног управљања њиховим популацијама (http://www.iucn.org/themes/ssc/sgs/sturgeon/activities-romania.html).

Пре успостављања Регионалне стратегије било је неопходно формирати национални акциони план који је у сагласности са релевантним међународним и домаћим законодавством. Мере које предлаже овај акциони план односе се на идентификацију врста и на мере њихове заштите. План садржи преглед фактора угрожавања и неопходне мере за њихово уклањање. Планом су обухваћене врсте које је могуће наћи у нашим водама: моруна, руска јесетра, паструга, сим и кечига.

План је израђен од стране Института за биолошка истраживања "Синиша Станковић" и Центра за мултидисциплинарне студије Универзитета у Београду.

Конвенција о мочварама које су од међународног значаја, нарочито као станишта птица мочварица ("Службени лист СФРЈ - Међународни уговори", бр. 9/77) - Рамсарска Конвенција

Конвенција је донешена 1971. године у Рамсару, а у нашој земљи ратификована 1977. године (http://www.ramsar.org). Од 1996. године (Резолуција VI-2) специфични критеријуми који се односе на рибе дефинишу влажна станишта као подручја од посебног значаја, према Члану 2 (4 и 5) Конвенције. Резолуција IX-4 из новембра 2005. године посебно се бави заштитом, производњом и одрживим коришћењем рибљих ресурса.

Конвенција захтева од чланица да се међусобно консултују и да сарађују на имплементацији, нарочито уколико је ресурс заједнички. Основни циљ Конвенције је заједнички рад на очувању влажних станишта и њихове фауне (Члан 5).

Наша земља још увек није ратификовала следеће две значајне конвенције из области заштите животне средине али, имајући у виду да је влада током 2006. године предала Народној Скупштини законе о ратификацији обе конвенције, треба очекивати да ће ускоро бити ратификоване.

 

Конвенција о заштити миграторних врста дивљих животиња - Бонска Конвенција

(Convention on the Conservation of Migratory Species of Wild Animals - Bonn Convention)

Ова Конвенција је настала са циљем да допринесе очувању копнених и морских миграторних врста животиња (http://www.cms.int/documents/index.htm). Миграторне врсте којима прети изумирање налазе се на Додатку I. Чланице су обавезане да улажу напоре да заштите ове врсте, њихова станишта, да смање препреке њиховим миграцијама и да контролишу све друге факторе који их могу угрозити.

Миграторне врсте чији је опстанак условљен заједничким напорима земаља и сарадњом земаља по питању њихове заштите, налазе се на Додатку II. Конвенција се залаже да државе прихватају регионалне споразуме и међународну сарадњу, чиме се подразумевају заједничка истраживања, мониторинг и хармонизација легислативе у земљама чланицама.

Јесетарске врсте се налазе на Додатку II. Међу њима се налазе и представници наше фауне. Октобра 2005. године, на основу одлуке Конференције чланица Бонске Конвенције, атлантска јесетра је пребачена са Додатка II на Додатак I, што значи да подпада под критеријуме угрожене миграторне врсте.

Конвенцијом се настоји да се врсте сачувају најбоље могуће, да се обнове њихова станишта, да се спрече, елиминишу, компензују или минимализују негативни ефекти различитих активности који могу озбиљно утицати на миграције и на сам опстанак врста.

Koнвенција о заштити европских природних станишта и живог света - Бернска

Koнвенција (Convention on the Conservation of European Wildlife and Natural Habiтats

- Bern Convention)

Бернска Конвенција представља међународни правни инструмент из области заштите животне средине, који обухвата заштиту природних богатстава европског континента. Циљ Конвенције је заштита дивљег света и њихових станишта и промоција европске сарадње на том пољу. "...дивља флора и фауна чине природно наслеђене естетске, научне, културне, рекреативне, економске и специфичне вредности које треба да буду сачуване за будуће генерације..." (преамбула Бернске Конвенције)

Додатак II Конвенције садржи стриктно заштићене врсте, међу којима се од јесетарских врста налазе моруна (медитеранска) и атлантска јесетра. Додатак III садржи заштићене врсте и међу њима и моруну, пастругу и кечигу.

Бернска Конвенција је 2005. године дала препоруку (Recommendation 116) да се заштита јесетри у дунавском басену спроводи и имплементирањем националних акционих планова. Бернска Конвенција је, као саставне делове Конвенције, до данас усвојила два акциона плана од значаја за јесетарске врсте: "Акциони план за заштиту јесетри (Acipenseridae) у басену Дунава" (видети детаљније у даљем тексту) и "Акциони план за заштиту и обнову европске јесетре" (Acipenser sturio) (http://www.coe.int/t/e/cultural_co-operation/environment/nature_and_biological_diversity/nature_protection/sc26_inf03rev_en.pdf).

Акциони план за заштиту јесетри (Acipenseridae) у басену Дунава (Action Plan for the

Conservation of the Sturgeons (Acipenseridae) in the Danube River Basin)

Акциони план за заштиту јесетри у басену Дунава је израђен од стране Међународне асоцијације за истраживање Дунава (IAD) и Дунавског-Карпатског програма Светског фонда за заштиту природе (World Wide Fund for Nature - WWF), на радном састанку у јулу 2005. године. Акциони план је у децембру 2005. године усвојен од стране Радног комитета (Standing Committee) Бернске Конвенције.

План се састоји из уводног дела, са основним информацијама о јесетраским врстама у Дунаву, прегледа свих негативних фактора који угрожавају њихов опстанак и предлога широког спектра мера које су неопходне за њихово уклањање.

Мере Америчког Одељења за рибарство и дивљи живи свет, Департман за унутрашње

послове (United States Department of the Interior, Fish and Wildlife Servicе)

Амерички Департман за унутрашње послове је прогласио суспензију промета моруном и производа моруне, кавијаром и месом, популација из Црноморског слива. Имајући у виду да је најјаче тржиште продаје кавијара било управо америчко, овим актом су практично заустављени легални путеви трговине кавијаром који је пореклом са овог подручја. Акт у основи има за циљ да форсира производњу јесетарских врста у аквакултури и да се заинтересовано тржиште снабдева на тај начин.

Моруна се налази на америчкој листи угрожених врста (U.S. Endangered Species Act), а 2005. године је прописано и "Специјално правило" (Special Rule), где је моруна обухваћена под тачком 4(д) (http://www.fws.gov/policy/library/05-4278.pdf).

Интернет презентација финансирана од стране Министарства заштите животне средине. Вебдизајн & одржавање: Иван Јарић ijaric@ibiss.bg.ac.yu