nazad english
naslovna infobaza onama linkovi kontakt

Фактори угрожавања

Прелов

Улов јесетарских врста је увек био зависан од потражње за кавијаром. Употреба кавијара није била глобално раширена све до друге половине осамнаестог века, када је Француска почела са увозом из Русије. Почетком деветнаестог века, у Европу су увожене веће количине кавијара из Северне Америке него из Русије. До 1915. године, рибарство везано за белу јесетру у Америци је затворено.

Рибарство представља традиционалну и значајну комерцијалну активност у дунавском сливу, и хватање јесетарских врста се услед предвидљивости њихових миграција генерално сматра веома лаким, што доприноси њиховој рањивости. Током прве декаде двадесетог века, просечан улов само руске јесетре је био 350-400 тона/годишње у Румунији, 12-150 тона/годишње у Бугарској и 120 тона/годишње у Србији.

Дунавски аласи
У периоду од 1960. до 1996. године, када су релативно ажурно сакупљани подаци о излову јесетарских врста у Србији (Републички завод за статистику), максимални излови за моруну су 20,7 тона/годишње (1966., 1975.), за руску јесетру 17,6 тона/годишње (1975.), а за пастругу 8,6 тона/годишње (1965.). После изградње бране "Ђердап I", улов паструге је био знатно смањен, као и улов руске јесетре, после изградње бране "Ђердап II". Из тог разлога је Уредбом о заштити природних реткости Републике Србије ("Сл. Гл. РС" бр. 50/93) одређен I степен заштите руске јесетре и паструге, а Наредбом о мерама за очување и заштиту рибљег фонда ("Сл. Гл. РС" бр. 36/09) је установљен трајни ловостај за моруну, руску јесетру, пастругу, сима и Атлантску јесетру .

Изградња брана и регулација тока

Чак и пре него што су бране изграђене, регулација тока на подручју Ђердапа, у периоду 1890-1896, спречавала је јесетарским врстама прилаз горњим деловима Дунава.

Нарушавање речног континуума и значајно угрожавање природних популација риба изградњом хидроелектрана, данас представља глобални феномен. Бране су изграђене на већини река насељених јесетарским врстама, са педесет процената свих брана на подручју Евроазије изграђених током периода 1960-1980. Бране блокирају слободан приступ многим јесетарским мресним подручјима, па се верује да су из тог разлога један од основних узрока пада бројности њихових популација. Изградња хидроенергетског система на подручју Ђердапске клисуре довела је до формирања два резервоара са укупном површином од приближно 25000 хектара. "Ђердап I" је изграђен 1970. а "Ђердап II" 1984. године, на 943 и 863 км реке. Комплекс техничких и еколошких фактора изазвао је промене у дистрибуцији риба, као и промене у комерцијалној рибарској пракси. Изградња "Ђердапа II" скратила је миграторне путеве црноморских миграторних врста и драстично смањила њихов улов.

После изградње бране "Ђердап II" у Србији је мигрантима јесетарских врста из Црног мора остало свега 17,8 км тока, доступног у виду плодишта. Тачне локације плодишта на нашој територији још увек нису одређене. На делу Дунава који припада Бугарској је установљено 13 локација плодишта које се налазе између 840. и 750. км реке, док је на потезу од 600. до 150. км реке регистровано 5 плодишта.
Хидроелектрана "Ђердап II"
2007. године је рађена и студија изводљивости за вађење остатака потопљених немачких бродова (око 120) из II светског рата. Остаци бродова се налазе на току Дунава низводно од бране "Ђердап II", и управо на делу Дунава где се обавља излов моруне. Радови на овом делу Дунава би знатно могли да утичу на мигрантне моруне.

Загађење воде

Ослобађање индустријских, пољопривредних и комуналних отпадних вода у животну средину доводи до загађивања акватичних екосистема. Рибе су често изложене високо контаминираним водама, што може довести до различитих промена, које се крећу од биохемијских у појединачним ћелијама до промена у целокупној популацији. Јесетарске врсте су, као врсте са првенствено бентосним начином исхране, у значајној мери изложене и полутантима који се налазе у седименту, док су као финални предатори у акватичним трофичким ланцима изложене и високим нивоима биоакумулације перзистентних полутаната. У скорашњим истраживањима нађене су везе између недозвољених концентрација тешких метала и антрацена у седименту и сублеталних хистопатолошких промена на шкргама, кожи и јетри у дунавској популацији кечига. Испитивања на кечигама у Дунаву су показала повећање активности супероксид дисмутазе и глутатион пероксидазе, као реакције на присуство одређених контаминаната у екосистему, пореклом из рафинерије нафте.

Основни разлог константог пада бројности популација јесетарских врста у Волги, почев од седамдесетих година двадесетог века, је негативни ефекат лошег квалитета воде на преживљавање јувенилних јединки. Негативни ефекти полутаната у Волги, Уралу и Каспијском мору су вишеструко потврђени код дејства на јаја, ларве и адултне јединке, па се данас препознају као основна претња њиховом опстанку. Загађење северног Каспијског мора и суседног земљишта и река је највероватније одговорно за такву драматичну ситуацију, са индустријом нафте и гаса као значајним изворима загађења, поред биоцида пореклом из пољопривреде и многих других полутаната.
Некрозе на јетри кечиге
Сматра се да Црно море данас спада у најугроженија мора, нарочито погођеним ослобађањем нутријената у реке, са 70% полутаната који доспевају путем Дунава. Повећане концентрације нитрата и фосфата довеле су до учесталих појава хипоксије и аноксије и пада бројности зообентоса и макроалги у Црноморском приобаљу, што може озбиљно угрозити како јувенилне тако и адултне јединке јесетарских врста.

Утицај политичких, социјалних и економских промена у подручју доњег Дунава на излов јесетарских врста

Последња деценија двадесетог века је за државе региона доњег Дунава била веома буран период, како политички тако и економски. Транзиција, која и даље траје, погодила је све сегменте друштва. Између осталог, строга контрола рибарства је престала да постоји, што је довело до појачаног риболовног притиска на многе економски значајне врсте риба у Дунаву.

Основни узрок који доводи до неодрживог, легалног и илегалног лова јесетарских врста, лежи у чињеници да се кавијар јесетри, нарочито моруне, сматра најцењенијим рибљим производом.

Центар у Малој Врбици
Корисник рибарског подручја "Дунав IV", на коме се лове анадромне јесетарске врсте, је од 1947. године до 2000. било рибарско газдинство "Ђердап" из Кладова. У оквиру њега је изграђен савремен и модерно опремљен "Центар за репродукцију рибље млађи" у Малој Врбици, који је почео са радом 1990. године, као компензација за смањење миграционог пута јесетарских врста изградњом бране "Ђердап I". Основни задаци овог Центра били су да, уз савремене методе, обезбеде вештачку пропагацију јесетарских врста и омогуће повратак њихове млађи у Дунав. Центар је вршио успешан вештачки мрест моруне, руске јесетре и паструге и порибљавање Дунава са њиховим ларвама. Због политичко-економских промена у Србији и промене корисника вода, Центар је 2001. године изгубио право газдовања рибарским подручјем "Дунав IV" и у Центру су престале све активности везане за излов и вештачки мрест јесетарских врста. Од 2003. године, формирано је приватно мрестилиште јесетарских врста "Феникс" у Кусјаку код бране "Ђердап II".

 

Преузето из: Ленхардт, М., Хегедиш, А. и Јарић, И. (2005). Акциони план управљања јесетарским врстама у риболовним водама Републике Србије. Институт за Биолошка Истраживања "Синиша Станковић", пп. 21. Урађено за потребе Министарства за науку и заштиту животне средине Републике Србије.

Интернет презентација финансирана од стране Министарства заштите животне средине. Вебдизајн & одржавање: Иван Јарић ijaric@imsi.rs