nazad
english
infobaza onama linkovi kontakt
naslovna

Моруна - Huso huso

Представља највећу слатководну врсту, достиже дужину од 6 м, док тежина превазилази 1000 кг. Тело је масивно и сужава се ка репу. Број дорзалних плоча се креће од 9 до 17, латералних од 37 до 53, вентралних од 7 до 14. Кожни ободи шкржних поклопаца нису сваки за себе срасли на доњој страни за уздужну међушкржну преграду, већ су десни и леви на средини међусобно срасли и образују испод међушкржне преграде слободну везу. Уста су велика, полукружног облика и њихова највећа ширина очигледно надмашује половину ширине главе на том месту.

Моруна је распрострањена у Каспијском, Азовском, Јадранском и Црном мору, као и у великим рекама које се у њих уливају. У Дунаву је некада из Црног мора залазила и до Беча. Изградњом бране "Ђердап II" њен миграциони пут је скраћен на 863 км речног тока Дунава. Током боравка у морима углавном насељава пелагичну зону, на дубини која зависи од присуства хранидбених ресурса. Током миграције се креће кроз приднену зону реке, мада често и испливава до површине.
(www.fishbase.org)

Максимална забележена старост моруне је 118 година. Мужјаци достижу полну зрелост са 12-16, а женке са 16-22 година старости. Мужјаци се мресте сваких 4-7 година, а женке сваких 5-7 година. Мрест се одвија на каменитом или шљунковитом дну на већим дубинама. Сматра се да су присутне две расе, пролећна и јесења, са различитим периодима миграција, што доводи до постојања два издвојена пика миграција. Један део јединки мигрира током касног лета и јесени, проводи зиму у рекама и мрести у пролеће следеће године, док други мигрира крајем зиме и током раног пролећа и мрести се исте године. Јесењи мигранти се мресте значајно узводније од пролећних.
Пад улова моруне
Исхрана моруне варира сезонски и током развића. Док се јувенили претежно хране бентосним инвертебратама, адулти су писциворни предатори у пелагичним зонама мора, хранећи се претежно крупнијим врстама риба из родова Alosa, Aspius и Engraulis. Адулти се током миграција поред рибе хране и раковима и мекушцима.
Ареал моруне; површина под зеленом бојом - присутна, под црвеном - ишчезла (www.cites.org)

Од 2009. године за моруну је установљен трајни ловостај ("Службени гласник РС", број 36/09).

Статистика излова моруне је релативно добро вођена у периоду 1960-1996, након кога је због политичко-економске ситуације постала непотпуна и непоуздана. Од 2003., захваљујући ратификацији ЦИТЕС Конвенције, почиње поново да се води статистика излова моруне. Према подацима из 2004. године, изловљено је 13 јединки са укупном тежином 1584 кг, и то 3 мужјака (89-93 кг) и 10 женки (61-210 кг). Све јединке су биле ухваћене у периоду 08.10. - 16.11.2004., осим једне женке која је била ухваћена у априлу за потребе вештачког мреста (200 кг). У току 2004. године у излову моруне је учествовало 5 екипа рибара, свака са по два члана. Излов се вршио на делу Дунава низводно од бране "Ђердап II" на дужини тока од 3 километра. Истраживања спроведена у току 2001. године показала су да су у излову заступљене и јединке старе 47 година (женка) и 35 година (мужјак).

Преузето из: Ленхардт, М., Хегедиш, А. и Јарић, И. (2005). Акциони план управљања јесетарским врстама у риболовним водама Републике Србије. Институт за Биолошка Истраживања "Синиша Станковић", пп. 21. Урађено за потребе Министарства за науку и заштиту животне средине Републике Србије.

Интернет презентација финансирана од стране Министарства заштите животне средине. Вебдизајн & одржавање: Иван Јарић ijaric@imsi.rs