nazad
english
infobaza onama linkovi kontakt
naslovna

О јесетрама

Представници реда Acipenseriformes готово искључиво живе у Северној хемисфери, настањујући воде изнад 30-те паралеле у Северној Европи, Азији и Северној Америци. Половина постојећих врста насељава Европу, и то претежно Понто-Каспијски регион. Биогеографске анализе сугеришу да јесетарске врсте потичу из Европе, а да се рана диверзификација одиграла у Азији.
(www.fishbase.org)
Ред Acipenseriformes укључује само 27 врста у поређењу са 20,000 постојећих врста кошљориба. За биологе, јесетарске врсте представљају изузетно интересантну групу, која постоји већ више од 250 милиона година и која је преживела катаклизме које су збрисале многе друге облике живота. За ширу јавност, представљају цењене акваријумске рибе и, наравно, извор веома цењеног кавијара. У водама Србије присутно је 6 врста јесетарских врста: моруна (Huso huso), руска јесетра (Acipenser gueldenstaedtii), сим (Acipenser nudiventris), паструга (Acipenser stellatus), Атлантска јесетра (Acipenser sturio) и кечига (Acipenser ruthenus).
Распрострањење јесетарских врста у Србији

Атлантска јесетра данас представља једну од најугроженијих слатководних риба на свету, док је сим у Дунаву изузетно редак, и само се повремено може наћи, претежно у притокама. Све остале врсте су од 1997. године укључене у Прилог 2 Конвенције о међународном промету угроженим врстама дивље фауне и флоре (ЦИТЕС). Такође су укључене и у Натура 2000 листу, Прилог 2 Конвенције о заштити миграторних врста дивљих животиња (Бонска Конвенција), а неке и у Прилоге 2 и 3 Конвенције о заштити Европских дивљих животиња и природних станишта (Бернска Конвенција). Упркос свим овим мерама, криволов ових врста због њиховог кавијара и даље је присутан и популације се налазе у стању константног пада бројности. Основни узрок представља одсуство међународног управљања рибарством заједничких рибљих ресурса и неодрживо рибарство. Решавање овог проблема би морао бити један од приоритета земаља у транзицији, узимајући у обзир високу економску вредност коју јесетарске врсте поседују. Развој аквакултуре јесетарских врста, како у циљу ex-situ заштите тако и ради смањења притиска на природне популације, представља још једну велику могућност њихове заштите.

Битно је напоменути и да је Дунав једини речни систем у Европи који и даље поседује разумне могућности за очување биодиверзитета јесетарских врста.

 

Преузето из: Nikcevic, M., Lenhardt, M., Cakic, P., Mickovic, B., Kolarevic, J. and Jaric, I. (2004). Historical review and new initiatives for sturgeon fisheries, aquaculture and caviar production in Serbia and Montenegro . in Otterstad, Oddmund (ed): Releasing development potentials at the Eastern Adriatic, NTNU (www. easternadriatic.com).

 

Интернет презентација финансирана од стране Министарства заштите животне средине. Вебдизајн & одржавање: Иван Јарић ijaric@imsi.rs